Advokatisanje i još ponešto

DirectAccess - Ponesite svoju kancelariju sa sobom...

2010-07-14T13:10:00.009+02:00

Trebalo mi je malo više vremena da izučim DirectAccess, ali... Isplatilo se! :)
Sa ponosom objavljujem da sam, nakon dugotrajnog i teškog učenja, analiziranja bezbroj primera i razrađivanja strategije, danas uspešno priveo kraju svoju prvu implementaciju Microsoft DirectAccess tehnologije! Moram priznati da sam vrlo zadovoljan rezultatima i da sam oduševljen kako DirectAccess radi!

Za neupućene, DirectAccess je nova tehnologija koju Microsoft reklamira pod sloganom: „Seamless, secure, anytime remote connectivity without VPN.“

Prevedeno na srpski, DirectAccess je tehnologija koja omogućava korisnicima da se povežu na kompanijski intranet sa bilo kojeg mesta koje ima Internet vezu. Koristeći DirectAccess, udaljeni korisnici mogu da pristupe internim kompanijskim resursima (kao što su e-mail, shared folderi, intranet Web sajtovi) bez potrebe za uspostavljanjem VPN konekcije. Sve što korisnik treba da uradi je da obezbedi Internet konekciju, uključi računar i… počne da radi! :) Naime, nakon boot sekvence, korisnik se na računar loguje koristeći svoj domenski korisnički nalog i od tog trenutka može da pristupi svim intranet resursima kao da je u sedištu kompanije.

Kada je reč o staroj VPN tehnologiji, korisnik na klijentskom računaru mora ručno da pokrene konekciju ka serveru, koristeći tehniku sličnu dial-up povezivanju. Nakon toga, server vrši autentifikaciju korisnika i dozvoljava pristup internim mrežnim resursima. U zavisnosti od polisa na serveru, ovo može potrajati nekoliko minuta. Ukoliko se klijentu iz nekog razloga prekine konekcija ka Internetu, korisnik mora ponovo da inicira upostavljanje VPN konekcije.

DirectAccess se, s druge strane, na internu mrežu povezuje automatski. U toku boot sekvence automatski se uspostavlja veza ka kompanijskoj mreži i korisnik uopšte ne mora da se bakće sa ručnim pokretanjem VPN konekcije - kada se pojavi login ekran, DirectAccess veza je već uspostavljena. Ko god je koristio VPN zna koliko on ume da bude spor, pa pucanje veze i rekonektovanje desetak puta u toku rada, surfovanje Internetom koje ide kroz VPN tunel... Kod DirectAccess-a tih problema jednostavno nema - veza je izuzetno stabilna, nema usporenja prilikom surfovanja po Internetu, računar se ponaša kao da se nalazi u internoj mreži...

Više informacija:
http://www.microsoft.com/india/windows/enterprise/products/windows-7/features.aspx#directaccess

Technet:
http://technet.microsoft.com/en-us/network/dd420463.aspx

Windows 2000 ide u zasluženu penziju

2010-05-16T18:34:00.002+02:00

Radeći u IT-u, uopšte ne primećujem kako vreme prolazi brzo... U realnost me vrati neko saopštenje za medije i tada zapravo shvatim koliko je vremena proteklo i kako su neke tehnologije, revolucionarne u trenutku pojavljivanja, zapravo zastarele...

Elem, 13. jula 2010. prestaje podrška za Windows XP SP2 i za celokupnu Windows 2000 familiju proizvoda.

Sećam se promocije Windows 2000 serije - tada je, po prvi put, predstavljena celokupna Windows 2000 platforma, koja je u mnogo čemu bila revolucionarna. Active Directory je svetlost dana ugledao u Windows 2000 Server-u i do današnjih dana se pokazao kao izuzetno stabilan proizvod. Mnoge kompanije i danas imaju Windows 2000 domene. Nekoliko godina i nekoliko verzija kasnije, imamo Windows 2008 R2 koji je doneo mnogo pobošljanja, pogotovu kada je Active Directory u pitanju.

Windows XP se pojavio 25. oktobra 2001. U prvim trenucima osporavan (kao i Windows 2000 Professional), ali se kasnije pokazao i dokazao kao izuzetno stabilan proizvod. Mnogi ga i danas smatraju za "prerušeni Windows 2000 Pro" ili "Windows 2000 sa doteranim ikonostasom". Poznat i kao prvi Windows koji je tražio aktivaciju. Windows XP Service Pack 2 se pojavio 2004. godine i doneo značajna sigurnosna pobošljanja. U međuvremenu smo dobili Windows Vista-u i Windows 7.... Kad smo već kod Viste, podrška za Windows Vista Release to Manufacturing (RTM) verziju je ukinuta 13. aprila 2010.

...

Daleko je Amerika

2010-05-08T18:33:00.001+02:00

Nisam neki ljubitelj Amerike. Još manje sam jedan od onih koji pljuju sve što je naše i automatski prihvataju sve što je strano.

Međutim, oborila me je s nogu informacija da u USA postoji zakon (Megan's Law) koji na federalnom nivou nalaže saveznim državama da javnosti stave na uvid podatke o svim osuđenim seksualnim prestupnicima.
Kako to izgleda, pogledajte na primeru izuzetno jednostavnog web sajta države New Jersey:

http://www.state.nj.us/njsp/info/reg_sexoffend.html

To mi se sviđa, sve javno, sve na net, nema laži, nema prevare! Pa ti posle izigravaj kriminalca...

Daleko je Amerika...

Palačinke

2010-04-25T18:30:00.000+02:00

Volite palačinke? Volite Hotmail?

Pogledajte onda ovo:

http://www.windowslive.com/campaign/thenewbusy/?ocid=PID27147::T:SIGN:ON:WL:en-us::WM_WMP:032010#tile=pancake

;)

E, ovo je život

2010-04-04T10:05:00.000+02:00

Ovo je život - ležiš, a radiš!

Elem, stigne mi jutros obaveštenje da je disk na kome se nalaze važni podaci ostao bez prostora!

Kako sam bio u krevetu (još uvek sam, subota je :) ), uzeo sam laptop, preko Wireless-a se nakačio na kompanijski Dashboard i video da je disk stvarno pri kraju. Inače, na tom disku se, pored drugih stvari, nalazi i jedna virtualna mašina koja vrti izuzetno važnu aplikaciju.

Nikakav problem, nakačio sam se na taj server, pokrenuo Hyper-V Manager i Export-ovao virtualnu mašinu na drugi disk. Zatim sam u Hyper-V Manager konzoli obrisao postojeću virtualnu mašinu. Nakon toga, pokrenuo sam Import virtualne mašine sa novog diska i nakon nekoliko klikova mišem i 3 minuta downtime-a, virtualka se ponovo zavrtela na serveru!

Na kraju, obrisao sam virtualnu mašinu sa starog diska, dobio puno slobodnog prostora i završio posao, kao da sam sve vreme bio u kancelariji. Kad malo bolje razmislim, bilo mi je udobnije, u kancelariji nemam krevet!

Odoh da gledam neki film!

Tehnička podrška

2010-03-20T18:03:00.000+01:00

Svaki administrator bi umeo da ispriča bezbroj smešnih situacija i dogodovština, u kojima korisnici imaju neki problem, ali ne znaju kako da ga objasne. Jedina važna stvar je da administrator reši problem, a to što korisnik baš i ne ume da opiše problem... pa... i nije baš toliko važno... Hajde da vidimo kako taj problem rešavaju aviomehaničari...

Posle svakog leta, piloti avio-prevoznika Qantas, ostave mehaničarima belešku sa opisom problema, a pred sledeći let mehaničari ostave odgovor šta su uradili. Inače, Qantas je jedina svetska avio-kompanija kojoj nikada nije pao avion.

Zahtev: Leva guma skoro treba da se zameni.
Izveštaj: Leva guma skoro zamenjena.

Zahtev: Nesto se otkačilo u kabini.
Izveštaj: Nešto smo zakačili u kabini.

Zahtev: Autopilot sam gubi visinu za po 200 stopa u minuti.
Izveštaj: Nismo uspeli da ponovimo problem na zemlji.

Zahtev: Tragovi curenja na levom stajnom trapu.
Izveštaj: Tragovi obrisani.

Zahtev: Zvuk iz DME instrumenta glasan da ne poveruješ.
Izveštaj: Zvuk iz DME podešen na nivo u koji možeš da poveruješ.

Zahtev: IFF instrument neoperativan.
Izveštaj: IFF instrument je uvek neoperativan kad je isključen.

Zahtev: Sumnjamo na pukotinu u staklu vetrobrana.
Izveštaj: Sumnjamo da ste u pravu.

Zahtev: Nema motora broj 3
Izveštaj: Vizuelnim pregledom letilice pronađen motor na levom krilu.

Zahtev: Avion smešno reaguje na komande.
Izveštaj: Avion upozoren da se uozbilji.

Zahtev: Čudan zvuk iz instrument table, kao da neki patuljak udara čekićem.
Izveštaj: Patuljku oduzet čekić.

PDF preview u Microsoft Outlook-u

2010-02-28T18:59:00.001+01:00

Mnogo me nervira što Acrobat neće da radi preview PDF fajlova u Microsoft Outlook-u 2007, izluđuje me! :)

Ako i vas to nervira, instalirajte Foxit PDF Preview handler i rešićete problem! Poznajući Microsoft, prosto mi nije jasno kako nisu napravili neki “File Preview Pack for Outlook” ili tako nešto, čijom bi instalacijom odmah bio rešen problem, a ne ovako da se ganjam sa “dodacima sa treće žurke”…

Evo i linka za download:
http://timheuer.com/blog/archive/2008/05/09/foxit-pdf-preview-handler.aspx

Mala napomena, za Vistu i Windows 7 instalirajte verziju 1.1.

Ajd u zdravlje! :)

Nova godina

2010-01-01T16:21:00.001+01:00

Срећна Нова 2010. година, нека је свима срећно и берићетно!

Crkva

2008-07-21T16:59:00.001+02:00

Bio u zavičaju za vikend...

Krkanluk... :)

2008-07-04T10:47:00.001+02:00

Together again...

2008-07-04T10:23:00.001+02:00

Pa još jedna slika...

2008-07-04T09:45:00.001+02:00

Utisci...

2008-07-03T17:30:00.001+02:00

Veselo, veselo...

Kao što vidite, bilo je FANTASTIČNO!

Prošlo je 5 godina od mature, svi smo se izmenili, postali lepši, pametniji, iskusniji...

Kad sam već kod iskustva, neki su za vrlo kratko vreme postali uspešni! Npr. Umba je glavni menadžer za zaštitu na radu u US Steel-u, Ucha je postao extra fotograf i dizajner, Slađa je vaspitačica, Sandra postala učiteljica, Bojana diplomirala na Višoj PTT školi, Mich Bucks postao odličan Web developer (više puta su mu nagrađivani sajtovi), Rančić na četvrtoj godini Prava, Buca na četvrtoj ekonomije, Bojovićka studira fotografiju, Maja Nikšić menadžment, ja sam Sistem Administrator na Učiteljskom fakultetu u Beogradu... Toliko sam zapamtio, da ne ispadne da ostali ništa ne rade! :-)

Prilično smo uspešni, s obzirom da nas je nekada bio glas da smo najbezobraznije i najnemirnije odeljenje u Ekonomskoj školi... :)

Svaka nam čast! :-)

Celu noć se pilo, igralo, pevalo. Bilo je extra! Svi smo još uvek pod utiskom, niko nije očekivao da će takvo veselje da bude! Sve je bilo odlično, atmosfera, ambijent, društvo, sve je proteklo bez ijednog incidenta.

'Oću opet! :-)

P.S.

E da, ne bi bilo fer da ne napišem gde smo to gostovali. Sve se ovo odigralo 28-og juna u Kučevu, u prelepom ambijentu restorana "Homoljski Motivi"... Ako vas nekad put nanese u Kučevo, obavezno svratite - uživaćete!

Toliko od mene...

Fotke

2008-07-03T17:29:00.001+02:00

Evo malo slika...

Obaveštenje :)

2008-06-27T16:43:00.001+02:00

Za vikend nisam u Beogradu, idem kući danas, a sutra, naravno, MATURA... :)

Očekujte fotke... :))))))

Ivana i Meda...

2008-06-05T09:11:00.001+02:00

Ivanin Malisha...

2008-05-23T10:14:00.001+02:00

Baxuz

2008-05-23T09:48:00.002+02:00

Dođem ja juče ujutru na posao, upalim komp, proveravam poštu... NEĆE! Krećem da otvaram sajtove - SPORO! Reko', nije do nas, da klopam ja nešto. Nije ni 5 minuta prošlo, telefon počinje da pišti k'o Damjanov Zelenko, svi pitaju "Što ne radi 'Inter net', Srđane?????"

Reko', šta je ovom narodu, imaju telefon pa nek rade. Malo sutra! Neko u računovodstvu zaboravio da plati račun, pa ceo fakultet ostao bez telefona, samo lokal radi. :)))

Prekinem doručak, odem u potkrovlje, u serversku sobu... kad ono, 100 stepeni tamo! Crkla klima! Ja brzo otvorio prozore, brzo pogasim servere i pojurim domara da nađe majstore za klimu, da donesu novu. Baš u to vreme prolazi dekan pored mene i čuje kako pizdim na telefon i derem se: "Će mi pocrkaju serveri ovde!" :)))))

Majstori došli, skinuli staru 12-icu i namestili 18-icu, serveri upaljeni i 'Inter net' radi... ;)

Dosta za danas...

5 godina mature

2008-05-23T09:44:00.002+02:00

Taze info:

28-og juna (subota) u Motivima....

O B A V E Š T E Nj E

2008-05-09T09:39:00.003+02:00

Da obavestim one koje ne mrzi da ovo čitaju, a išli su sa mnom u srednju ekonomsku: :-)

krajem juna se obeležava 5 godina mature...

Disclaimer:

Ne pitajte me za detalje, još se ništa ne zna... :-)

Nova godina

2008-01-07T16:39:00.001+01:00

Ovih dana čitam kako svi beleže svoje utiske o prošloj godini, pa sam i ja razmišljao par dana da odvojim malo vremena i napišem neki redak…

Prošle godine sam počeo da blogujem redovno, ali... Nije mi se dalo... Nije da nisam imao o čemu da pišem, naprotiv! Prethodna godina je prošla u neviđenom trku i neviđenoj gužvi.

Burno započela, još burnije se završila! Neću da detaljišem previše, ali evo ukratko: na samom početku godine raskid sa devojkom (o čemu sam ovde već pisao), jurnjava oko novog posla, nova devojka, preseljenje, novi posao, raskid sa novom devojkom, mesec dana odmaranja, nova devojka, zatim opet raskid, i par dana posle toga nova devojka, napustio posao, vratio se kući... :-)

Sve u svemu, koliko sam zadovoljan prethodnom godinom, toliko i nisam... Sva je nekako bila prepuna jurnjave, obaveza, problema... Bilo je i lepih dana, naravno.

I da, novogodišnja odluka (ko zna koja po redu koju neću ispuniti, ali ajd' sad...): češće blogujem...

3 meseca...

2007-08-03T22:40:00.000+02:00

Ko god pročita naslov, zapitaće se o čemu to pišem, kakva 3 meseca? Naime, danas je tačno 3 meseca od kako sam na novom poslu. Utisci? Pa, šta znam... Posao k'o posao, šef ume da me poneki put izbaci iz takta, ali OK, sve ide u rok službe... Para uglavnom ima, Požarevac je u suštini OK mesto... Jedino što me nervira je to što se od 19-e godine non-stop seljakam tamo-vamo... I što sam raskinuo sa devojkom upravo zbog preseljenja.

We Fly So Close

2007-08-03T18:27:00.000+02:00

"We never realise just how close we come to disaster whether in love or everyday life..."

Phil Collins

My harbour lights are fading fast
soon they'll disappear
alone I sit in darkness
hoping someone might come near
though I wait, though I try
no one ever comes
and the feeling that I have flood over me
the river starts to run

We fly so close
we fly so close
sometimes we fly too close

Every place you run to, everywhere you turn
there are places that you know you should not go
but some bridges just won't burn
all my life, though I try
I cannot change the past
and the ghosts that come back to haunt you
make you realise at last

We fly so close
we fly so close
sometimes we fly too close
we fly too close

My heart is racing much faster now
life passes before my eyes
something's I see, they make me smile
something's they make me cry
so I look, so I try to find
a lesson I can learn
the passing of time hasn't changed my mind
and the ghosts I know return

You know we fly so close
we fly so close
sometimes we fly too close
we fly too close

We fly so close, you and I sometimes
sometimes we fly so close,
we'll never know how many times
we fly so close
we fly so close

New life

2007-07-16T22:50:00.000+02:00

Ewo me, prošlo je dosta vremena od 19.-og marta, od kad sam zadnji put pisao. Elem, šta se sve izdešavalo kod mene od tad?
Uh, mnogo toga, ne znam odakle da krenem... Relativno lako smuvao jednu Lelu, veza je bila burna, interesantna, nije bilo dosadno, možda i moja najbolja veza do sad, ali... Uvek ima to ALI... Desilo mi se ono što sam mislio da se dešava samo u američkim filmovima - dobio sam novi posao i morao da se preselim. Veza je trajala neko vreme, ali je pukla mesec dana po mom preseljenju. Lepo kaže naš narod: "Daleko od očiju, daleko od srca"...
Šta se još desilo? Kao što sam i napisao gore, preseljenje, novi posao, požar pored firminog magacina i njegovo gašenje (umalo da izgorim i ja, zamalo da me zahvati vatra)...

Windows Live Writer

2007-03-19T22:23:00.001+01:00

Posle kraće pretrage našao sam jednostavan a efikasan softver za blogovanje. Smorilo me je da text pišem u Word-u pa da ga kasnije prebacujem u web interfejs i ponovo formatiram text.

Ako i vi imate iste muke, Windows Live Writer je možda rešenje za vas...

Muzika

2007-03-12T21:49:00.000+01:00

Celo popodne sam prespavao, probudio se pre sat i po i reko' ajde da završim posao... I tako, radim ja, naišao Santana u playlist-i i lagano počeo da primećujem da padam u sve veći i veći bedak. Reko' ajde da promenim pesmu, ima da riknem ako čujem još neku Santaninu žalopojku... Odskrolam od Santane, kliknem nasumice na neku pesmu kad ono - Rocco Granta And The Carnations i pesma "Marina". :) Nešto mi večeras muzika ne ide od ruke, radiću u tišini... :))))))

Žurka

2007-03-11T23:58:00.000+01:00

Sinoć

Razno

2007-03-08T16:09:00.000+01:00

Ajde malo da pišem. Shame on me, jače od 10 dana nisam blogovao...Od 22.-og februara se svašta izdešavalo, prosto ne znam odakle da počnem... A treba se i setiti... :)

Elem... 23. uveče na TCM-u bio „The Time Machine“, sa odličnim Rod Taylor-om u glavnoj ulozi, sa efektima koji su i posle 47 godina veoma impresivni... Taj film sam već gledao pre X godina, još dok sam išao u osnovnu školu, još dok se kanal zvao TNT, pa sam se gledajući film osećao k’o osnovac :)

24.-og otiš’o u Požarevac, na posao, dogovoren prethodne nedelje...

Ceo 25.-i proveo download-ujući sve i svašta, oči mi bile k’o sarme...

Onako neispavan, 26.-og ujutru otišao na poslovni sastanak sa vrlo važnim ljudima, ali o tom potom, pisaću još o tome, drugom prilikom...

Naredna dva dana bio na slavi.

1. mart - sam Jetzi prevodio neki text sa engleskog, za neku publikaciju ili tako nešto, otkud znam...

2. mart - bio okupiran jednim događajem koji me je nasmejao do suza. Naime, desilo se nešto vrlo interesantno, al’ ne smem da pišem o tome, biću tužen za klevetu ako se pročuje... A mogu i batine da padnu... :) Uveče izašao, kiša lila kao iz kabla, bio sam nešto neraspoložen...

3. mart - ujutro bio u Požarevcu, zatim išao na teren, popravio bivšem tastu kompjuter i uredno naplatio... :))))) Popodne, slučajno otišao do doma, opičio nekoliko partija stonog tenisa, baš mi išlo...

4. mart – Otišao sa Milenom do Ivane, kafa, piće, jedno-drugo. Zatim otišao do Moše, uzeo prazan DVD od njega da mu snimim neke programčiće. Na putu kući zaglavim kod Neše – Valentinin rođendan. Tu me Gorki list malo zagrejao. Dogovorio se sa Pešom da sutradan idemo za BG.

5. mart – Probudio me Peša:“ ’Ajde dovlači se ovamo, čekamo te Džodža i ja, ako ne dođeš za 5 minuta idemo bez tebe u BG!“ Brzinom svetlosti sam stigao u Rabrovo. Koliko smo krenuli Pešinim Renoom, vidim na autobuskoj stanici Marinu i njenu mamu. Nije htela ni da mi se javi, a vozio bih je do Požarevca samo da se javila. :) U Požarevcu svratimo do vatrogasnog, pokupimo Zoljeta i nastavimo ka BG-u. Ceo dan se vucarali tamo-amo, prošpartali ceo grad uzduž i popreko. Na kraju svratili u Metro i začas spiskali 100 evrića na neke gluposti. Žurili smo da se vratimo u PO jer Zolje dežura od 8. Stigli smo u 20 do 8 i taman svratili na kafu. U povratku, Peša, Džodža i ja svratimo do „Zavičaja“, kad tamo Moša i Živa Strica. Zaglavimo tu do tri ujutru, kad smo ogladneli i vratimo se u Rabrovo, u podrumče, da prezalogajimo nešto, naravno uz još jedno pivo. :) Zadržali smo se tamo malo više i negde oko pet sam se strovalio u krevet i zaspao k’o top.

6. mart – ništa posebno nisam radio, odmarao se od prethodnog dana, uveče došla Milena, zezali smo se i tako...

Juče – Eeee, juče je kod mene bilo prometno ko na buskoj stanici – u 3 popodne došla Milena kod mene, skuvao sam kapućino za nju i mene, zezali se. Oko pola 5 Mile došao kod mene (tačnije, upao k’o kauboj, zatekao Milenu i mene na dvosedu u dnevnoj sobi) :)))) Skuvao sam kapućino i njemu. Zatim došao Zolje. Nešto me mrzelo da mu skuvam kapućino pa sam terao Milenu. :) Zatim došla i Mara, a na kraju i Marko Puža. Potrpali smo se svi u kola i otišli do Gige da uzmemo čips i još neke grickalice, piće sam veće imao. Na kraju otišli kod Puže kući.

Danas – Hmmm, večeras Puža pravi roštilj, biće veselo! :)

The Holiday

2007-02-22T22:45:00.000+01:00

http://www.imdb.com/title/tt0457939/

Ako želite da se opustite, toplo preporučujem da pogledate ovaj film. Do sada nisam nešto preterano mirisao Cameron Diaz, ali od sada ću definitivno pratiti njene filmove...

Velika gužva #2

2007-02-21T12:02:00.000+01:00

Ja nisam normalan. Lepo sam rekao da ću za rođendan da budem kući, da neću da jurcam... Malo sutra! U ponedeljak sam najmanje bio kući! Jetza mi je prva čestitala rođendan, poslala mi poruku u 06:42. Probudila me je. Zatim sam ustao, obukao se, sredio se. Sipao gorivo u kola i pošao za Kučevo. Taman sam prešao prugu u Seni kad ono, stiže poruka od Marine:

19.02.2007. 07:31

Želim ti sve najbolje, puno sreće, zdravlja i ljubavi! Srećan rođendan!

Hmmm, odmah sam se setio prošlog rođendana, da mi je ona prva čestitala i to u 04:25, baš kad sam rođen... Nekako sam se čudno osećao – u takvim trenucima se čovek zapita kako je moguće da tek tako sve nestane. Sve do Kučeva sam razmišljao o tome i pitao se kako je nestala jedna tako velika ljubav... I nisam našao odgovor. Nikad mi i neće biti jasno kako smo postali totalni stranci, a do skoro smo živeli jedno za drugo...

Završio sam u Kučevu šta sam imao i zapucao pravo za Rabrovo, kod lekara. Završio i tamo šta sam imao, ušao i kola i taman da krenem, kad stigne mi SMS čestitka od Uche. To je bilo u 08:50.

Kad sam stigao kući, keva mi reče da odem do Marka Puže. Taman mi se smrklo, ’de sad da se onako neispavan vraćam u Rabrovo. Jok. Marko prespavao ovde, pomirio se sa ćaletom posle skoro pet godina. Otišao sam kod njega. Zadržao se oko sat i po kod njega. Sanja poslala čestitke u 13:03. Zatim smo otišli po Pužin komp.

Amer poslao SMS čestitku u 13:32. Marija i Srećko poslali SMS čestitku u 14:01.

Koliko sam došao kući, zvoni telefon. Javim se, kad ono Marinina mama, čestitala mi rođendan, poželela sve najbolje i tako...

Zatim došli Marko i Marija, počastili smo se malo, dobio neke filmove... Koliko su oni došli, zove me Čula da skoknem do njega. Obećao sam mu da sam tamo za sat vremena. Taman Marko i Marija kreću kući i zove me Boban Zolje i kaže:“Ajmo kod učiteljice!“ :) Poleteo sam k’o iz topa, otrčim do Bobana, odemo njegovim kolima kod učiteljice i tu se zadržimo dobrih sat i po. Taman sam pošao kod Čule kad me Boban pozove kod njega i tamo sam ostao jače od dva sata. Najzad krenem kući, al’ ne lezi vraže – kod Džodžine kuće naletim na Čulu. Čim me vid’o ščepao me i stego mi špansku. Izmigoljim se nekako i dogovorim se da odem kod njega za pola sata.

Stigao kući i došla mi Milena i donela poklon. Anica mi poslala SMS čestitku u 20:53. Kol’ko otišla Milena, došao Suljko. Zatim Džodža i na kraju Mile. Tu smo se zezali, igrali pikado, međutim nismo ni liznuli alkohol – Suljko i Džodža bolesni. Već sam počeo da se pitam kako nema Čule da me zove, kad mi Džodža reče da ga Čula pozvao i kaže: „Pozovi Srđana i dođite kod mene!“ Džodža ne skapira da je ovaj mislio na mene, pozove Srđana Vrcana, i odu kod Čule... :))))))))

Popadali smo od smeha kad smo čuli... I tako, ostade da odem kod ovoga sutra... :)

After all, extra je bilo i pored toliko jurnjave i gužve...

Toliko o ponedeljku...

Juče sam bio kod Sanje, zatim kod Džodže, pa kod Čule i na kraju završimo Čula i ja kod učiteljice... Bili smo kod nje od 4 popodne pa do pola 9... Na kraju, ja otiš’o kući, a on po ženu, da je doveze sa posla... :))))))))

Došao kući i ručao-večerao (u 9 uveče). Beše mi dosadno, reko' ajde da pozovem Milenu, kad njena keva kaže da spava. Rekao sam joj da je probudi i za deset minuta Milena došla kod mene. Nedugo zatim svratio Džodža da mu snimim neki programčić... Milena otišla posle 12...

Mrtav umoran se strovalio u krevet i probudio se pre sat vremena... :)

Velika gužva

2007-02-17T12:40:00.000+01:00

Ova nedelja je stvarno bila dinamična... Rezultat:

Ponedeljak: Work, all day long...

Utorak: Radio po Požarevcu. Malo odmarao. Zatim pravac Kostolac, na posao. Pa nazad u Požarevac. Pa u Kostolac. Tu drugar i ja navalimo na roštilj i krenemo sa Gorkim listom. Ne valja samo što nismo imali limun. Odemo opet do Požarevca. Tu nastavimo sa Gorkim listom. Al' ovaj put smo imali limun. :)))

Sreda: U cik zore otišao do grada i kupio novi USB flash disk. Zatim obavio jednu vrlo važnu stvar privatnog tipa. Odmah zatim otišao na teren, lagan poslić. Kasnije sam primio telefonski poziv i čuo jednu dobru i jednu uznemirujuću vest. Uveče, u povratku kući, slučajno svratim kod drugara, taman na palačinke sa kremom. Nije prošlo ni pet minuta, skupilo se društvo kod njega, ekipa do bola, vrhunski provod i zajebancija. Ostao tamo bar dva sata. Kući stigao oko 10 uveče, baš sam zaličeo.

Četvrtak:
Mantrao se po kući. Oko sat i po izigravao tehničku podršku. Imao dve intervencije i jedan terenski posao koji sam, nažalost, iz zdravstvenih razloga morao da odbijem.

Petak:
Bio kod lekara, bavio se tamo dobrih četri sata. Vratio se kući i dogovorio još jedan posao u Požarevcu sledeće nedelje. Sinoć sam na trenutak pomislio da izađem u provod, ali sam bio toliko umoran i izmrcvaren da sam se samo strovalio u krevet. Toliko bio umoran da nisam stigao da se posvetim blogu, iako sam sebi obećao da ću petkom da blogujem.

Zaključak:
Ja ili plandujem ili se rasturam od posla. Nikako da uhvatim balans između te dve stvari. Tim pre što u ponedeljak, baš na 23. rođendan, moram u Kučevo, kod omiljenih nam državnih organa :) i kod lekara. Planiram da odem u cik zore, pre penzionera i prvih petlova, da to obavim, pa da se vratim kući, neću baš i na rođendan da jurcam ko muva bez glave... Ah, da... trebao bih da skoknem i do srednje škole, al' to neka ostane za neki drugi put...

Ljubav

2007-02-09T20:20:00.000+01:00

Kažu da je ljubav smisao života... Tačno je... Ne umem to drugačije da objasnim, već da napišem kako je ja shvatam:

Ljubav je kad gledam nešto na TV-u a ONA se šćućuri pored mene, nasloni glavu na moje grudi i sluša otkucaje srca, a ja ne želim da se pomerim jer se bojim da jednim malim pokretom ne pokvarim to ogromno uživanje...

Ljubav je kad je ujutru vidim onako sanjivu, u mojoj plavoj majci sa natpisom „Jeans“, bosih nogu... i kose razbarušene od mojih nemirnih prstiju...

Ljubav je kad mi za rodjendan pošalje poruku...

19.02.2006. 04:25

Ljubavi, srećan rođendan. Volim te!

...a ja se, onako sanjiv, nasmejem i pomislim kako imam najbolju devojku na svetu...

Ljubav je kada namerno razbacam stvari po sobi, jer znam da će da mi gunđa i prigovara zbog toga, a ja obožavam da je vidim pomalo ljutu kako to posprema, pri tom me, kroz osmeh koji pokušava da sakrije, nazivajući aljkavkom, a ja dobro znam šta taj osmeh znači...

Ljubav je kad jedemo krem i kada ONA najednom počne da me maže po licu i da se smeje poput anđela...

Ljubav je kad ležimo zagrljeni i gledamo film „If Only“ i kada se moja ljubav uplaši jedne scene i zagrli me tako snažno drhteći kao lane, tražeći sigurnost u mom zagrljaju, dok osećam kako joj uplašeno srce lupa i samo što ne iskoči, dok joj moj zagrljaj kaže „Ne boj se, ljubavi moja medena, tu sam ja, uvek pazim na tebe...“

Ljubav je i kad ja zaspim a ona se lagano izmigolji iz kreveta, da slučajno ne probudi svog pini-binija...

Ljubav je kad završimo s jelom, pa se utrkujemo ko će pre da pospremi...

Ljubav je kad se pojavi kod mene na poslu, a ja do guše zatrpan papirima i proračunima, ne mogu da izadjem napolje, a tako bih želeo da je zagrlim, nežno poljubim i šapnem „Volim te.“

Ljubav je kada je dovezem kući, poljubim je, krenem nazad i vidim kako stoji kraj kapije i maše mi, dok mi njene oči boje kestena kažu „Volim te, honey-bunny!“

Ljubav je i kad je probudim u sred noći da čujem njen anđeoski glasić koji kaže „Volim te, šećeru!“

Ljubav je i kad osetim prazninu i strah kad me malo duže ne pozove da mi onako umiljato, kako samo ona to ume, kaže „Volim te, honey-bunny!“

Ljubav je kada ležimo zagrljeni, ljubimo se i slušamo kako Rod Stewart peva „Have I told you lately“...

Ljubav je kad se čujemo sto puta dnevno. Kada uveče legnem u krevet, pozovem je i pričamo satima. A čim se ujutru probudim, pozovem je i opet pričamo jer obožavam taj njen umiljati glasić, obožavam da čujem kako prede kao neka maca... Slatka maca...

Ljubav je kada ceo dan radim, ne stignem ništa da jedem i čim završim s poslom odem da se vidim s njom kod starog izvora...

Ljubav je kad je napolju -10, vraški hladno, pada sneg, duva vetar a ONA i ja zagrljeni ležimo na krevetu u mojoj sobi, grlimo se i nežno ljubimo... Satima i satima, dok Phil Collins u pozadini peva „A Groovy Kind Of Love...“

Ljubav i je kada smo kod nje kući i slušamo kako Barbara Streisand peva „I finnly find someone“, dok se zagrljeni nežno ljubimo i živimo jedno za drugo...

Ljubav je kada je gledam kako spava, tako medena i slatka, dok me sanja kako je nežno grlim i ljubim, dok spava u mom zagrljaju, ta najslađa devojka na svetu...

Ljubav je kada iznenada dođem u njen stan, a ona se toliko obraduje...

Ljubav je i kada smo kod nje kući, sedimo pored kamina, slušamo pucketanje vatre i pričamo o svemu i svačemu, a najviše o nama...

Ljubav je dok se brčkamo u vodi i ljubimo, dok je feniram prebirajući prstima po njenoj prelepoj kosi...

Ljubav je je i kada prvi put pije kapućino kod mene, ja zaboravio da stavim šećer a ona onako sva medena kaže „Super je, samo mi treba još malo šećera....“

Ljubav je i kada je temperatura obara, dok joj stavljam obloge na ranu na nozi i molim se u sebi: „Bože, daj da ja imam temperaturu, samo nek’ je njoj dobro...“

Ljubav je i kad mi na listu papira napiše sledeće:

Ljubav je kada mi kuva kapućino, ne skidajući anđeoski osmeh sa tog prelepog lica ni jednog trena... Dok je gledam tako slatku i medenu, srećnu i medenu... I dok se kasnije ljubimo, sa ukusom kapućina od vanile u ustima...

Ljubav je kad smo ceo dan zajedno i što mi nedostaje čim se vratim kući...

Ljubav je i kada zabrinuto čeka da joj javim da sam bezbedno stigao kući...

Ljubav je i kad joj uplatim kredit, a ona kroz osmeh kaže „Ubiću ga!“

Ljubav je još mnogo toga i trebao bi mi čitav život da to opišem, jer je svaki dan i svaki trenutak proveden s njom ljubav...

Jednom rečju, ljubav je ona, ljubav sam ja, ljubav smo mi...

Bili...

Nekad...

Samo za Marinu

2007-02-02T10:37:00.000+01:00

Toliko lepih trenutaka zajedno...

Can you stop the rain

Here's another morning without you
Here's another day; will I get through it
Without breaking down?
Haven't seen the sun since you've been gone
Like my heart, I lost it when you left me
And it can't be found

How can I go on?
Baby, I'd be living on memories
Of you and me
All the love we made
All those tender nights
And those endless days
They're all here inside

Baby, can you stop the rain from falling?
Won't you chase my clouds away?
I'd give anything to see the sun again
Only you can stop these tears from falling
I can't face another day
Baby, can you stop
Can you stop the rain?

Ev'rywhere I go, I feel you there
Following my footsteps like a shadow
Of my broken heart
Sometimes, it's a pair of passing eyes
Or it's just the way someone is talking
And there you are

Am I all alone?
Don't you ever wake up
And reach for me
Where I used to be?
Is there any chance?
I just can't believe
You're not lonely, too
Just for me and you

Baby, can you stop the rain from falling?
Won't you chase my clouds away?
I'd give anything to see the sun again
Only you can stop these tears from falling
I can't face another day
Baby, can you stop
Can you stop the rain?


If you were here for only one night
Baby, I know you'd remember
'Cause loving you once wasn't time enough
I know we can make it together
Together

Baby, stop the rain
Won't you chase my clouds away?
I'd give anything to see the sun again
Only you can stop these tears of mine from falling
I can't face another day
Baby, can you stop
Can you, can you stop the rain?

How can I live without you, baby?
How could I let you go?


P.S.
Poslao sam ti ovu pesmu na mail.

Ode Beta...

2007-01-11T20:12:00.000+01:00

Evo, i reših i ja da pređem na novi Blogger.

Microsoft Word 2007 blog plug-in

2006-08-23T16:40:00.000+02:00

I tako… Danas sam instalirao Beta verziju paketa Office 2007 i u dijalogu New… nađoh New blog entry – rezultat je pred vama…

Šta reći na kraju, sto puta bolje nego Google-ov plug in.

I feel so good...

2005-12-08T22:50:00.000+01:00

Chris Rea, majstor svirke…

Windy Town

Driving home from the highland line
We done some gigs on the Clyde and the Tyne
They flew us in from a Hamburg strip
The taste of Dusseldorf still on our lips
And on the bus there is a friend of mine
We go way back to the scene of the crime
We sit up front and share a cigarette
And try to remember what we tried to forget

He say "Do you remember?"
He say "Do you recall?"
I say yeah I remember, oh, I remember it all
Every time that cold wind blows
Every time I hear that sound
Late night trains shunting down by the river
I remember windy town

We come so far and we move so fast
Making hay see it all go past
Round the world and round again
Up and down on that gravy train
but every time that cold wind blows
Every time I hear that sound
The east coast cross winds on the cold wet stone
I remember windy town

The freezing corners and the empty streets
The burning passion and the cold wet feet
Three tricky miles home every night
Dodging from the shadows underneath those amber light
No car for kissing and nowhere to go
Except inside each other and I loved you so
I held your face as you shivered in the rain
Girl I'll always love you and I'll love you again
Oh everytime, everytime
Every time that cold wind blows
Every time I hear that sound
Late night trains shunting down by the river
I remember windy town
Every time that cold wind blows
Every time I hear that sound
The east coast cross winds on the cold wet stone
I remember windy town

Slovenci u Beogradu

2005-09-27T21:42:00.000+02:00

Hmm, već nedelju dana nisam ništa pisao, pa reko’ red je ga osvežim. Međutim, neće biti klasičan text, već jedno pitanje upućemo vama koji ovo čitate (a znam da čitate, tako bar kaže www.statcounter.com ). Elem, tokom Evropskog prvenstva u košarci, Beograd je bio pun Slovenaca i sve je proteklo bez i jednog jedinog incidenta. Interesuje me šta vi mislite o tome, kao i kako bi se naši navijači proveli u Ljubljani? Isto tako, pošto ovaj blog čita dosta ljudi iz Slovenije, da li među njima ima nekog ko je bio na prvenstvu ili možda zna nekoga ko je bio.

Slobodno ostavite svoj komentar.

Ništa od zlata :(

2005-09-20T22:31:00.000+02:00

Jeb’o košarku... i ko je izmisli!!!!

That old feeling...

2005-09-19T00:18:00.000+02:00

Hmmm, odavno se nisam osećao ovako dobro! Iako sam ceo dan jurcao tamo-vamo, bio na fudbalskoj utakmici, komplet čistio kuću od prizemlja do potkrovlja, učio za ispit... uopšte ne osećam umor. Do malopre sam na RTS-u gledao odličan film „That old feeling“, sa odličnim Denisom Farinom u glavnom ulozi, koji mi je definitivno ulepšao i ovako lep dan. Nikad nisam preterano obožavao ovu vrstu filmova, ali su mi verovatno dosadili svi ti akcioni, SF i ostali filmovi sa dvocifrenim brojem mrtvih u svakoj sceni, tako da ću od sad redovnije pratiti ove, da kažem, porodične filmove.

I'm back...

2005-09-17T19:04:00.000+02:00

Danas sam, posle ko zna koliko vremena otvorio ovaj blog i slučajno video datum slanja prvog posta – 17. septembar 2004.-te. Dakle, tačno pre godinu dana sam se registrovao, te mislim da je veoma zgodno da napišem par redaka...

Elem, protekla godina mi baš i nije bila prepuna događaja, ali ono što se dogodilo je zaista KRUPNO. I važno. A ponešto, Boga mi, i tužno. Uglavnom, šta je bilo – bilo je, treba ići dalje, ne treba žaliti za onim što jesam ili nisam učinio.

Baš kada sam hteo da napišem post, slučajno naleteh na programče Blogger for Word; add-in od dva megabajta, koji instalira novi toolbar u Word (2000 ili noviji) koji omogućava da pišete u svom omiljenom tekst procesoru i da kasnije sa samo par klikova publikujete tekst na blog, bez potrebe da posećujete www.blogger.com

Možete ga skinuti sa http://buzz.blogger.com/bloggerforword.html

Toliko za sada, nastavak u sledećem broju...

Sve što je lepo kratko traje :(

2004-10-29T18:07:00.000+02:00

Elem, Mobtel kreće sa naplatom GPRS-a i MMS-a od ponedeljka 1. novembra.

Tarifiranje:

0.04 din. po KB
10 dinara MMS

Jeste glupo i taman sam se navikao da budem online 24/7, ali dobro… Ne mogu da se požalim, iskoristio sam to vreme i više nego dobro; 1395 MB dowload-a za mesec i po dana (cimnuću ja još par stotina megabajta do ponedeljka :) ) Moglo je više, ali i ovo mi je dosta, tim pre što sam skinuo sve ono što mi je trebalo, od elektronskih knjiga, preko najnovijih verzija programa do MP3 pesama koje su mi nedostajale u mojoj kolekciji.

E sad, jedino ne valja što ću morati da promenim neke navike, koje sam stekao za ovih mesec i po dana – evo mog jutarnjeg rasporeda:

1) Buđenje između 7:00 i 9:00 AM

2) Paljenje mašine

3) Ericsson T68i + punjač, pa sve to u struju

4) Dvoklik na ikonicu na kojoj piše MOBTEL i početak uživanja....

5) Bacanje u potragu za nečim interesantnim što bi moglo da download-uje

6) ICQ + MSN Messenger i besomučno chat-ovanje sa prijateljim iz Zapadne Evrope i Amerike koji su stalno na net-u...

Ako će mi nešto nedostajati to je stavka pod brojem 6. Koristim net već 4 godine i nikada se nisam upuštao u neko duže chat-ovanje jer košta. Kada sam pre mesec i po dana sredio GPRS konačno sam mogao da se opustim i pričam sa prijateljima bez da se trzam i stalno gledam na sat i računam u sebi koliko sam para potrošio... Dalje, kako se pojavi nova verzija softvera, ja to odmah skinem – ne znam kako ću ubuduće, pošto me povratak na onaj krš od modema i onu centralu na kojoj je još nemački komandant grada imao smetnje ni malo ne raduje. Ali dobro, što se mora nije teško. <>
Poruka možda deluje malo konfuzno, al’ šta da radim. Verujte mi, u šoku sam, pošto mi surfovanje preko modema na 14.400 uopšte ne pričinjava zadovoljstvo. Biće valjda i tog ADSL-a uskoro.

P.S.

Sad se setih, prodaću ovaj mobilni, ionako sam ga kupio samo zbog GPRS-a. I do sada sam T65 koristio za razgovore i SMS a 68-ica mi je izigravala modem. Uzeću sedamdesetak eura i eto meni ili novog harda od 100+ gigabajta ili kartice za satelitsku televiziju. Ipak, ovo i nije tako loše...

Stari odgovor na nov način

2004-10-06T17:35:00.000+02:00

- Tata, kako sam se rodio?
- Dobro sine, znao sam da ćeš me jednom to pitati. Evo kako je to bilo.Tata i mama su malo chat-ovali, pa je usledio copy / paste fotografija. Tata je onda zakazao sastanak mami email-om. Našli smo se u Cybercafe-u, malo pričali i onda otišli u WC. Onda je mama napravila nekoliko download-a s tatinim Memory Stick-om. Kad je tata bio spreman za upload, primetili smo da nemamo firewall. No već je bilo kasno za Undo, a ni delete više nije pomogao. Devet meseci kasnije virus je počeo da deluje...

Slackware Linux

2004-10-02T22:42:00.000+02:00

Evo jednog finog uputstva za one koji bi da instaliraju popularni Slack:
link

Prvi post

2004-09-17T12:30:00.000+02:00

Eto, reših i ja da napravim blogče... Mnogo stvari se dešava oko mene, u nekima direktno učestvujem, pa bi bio red da ih zabeležim i podelim svoje mišljenje sa vama....

##TITLE##

1970-01-01T01:00:00.000+01:00

##CONTENT##